Пређи на главни садржај

Бели облак торта!


Као што је погача традиционално присутна на нашим трпезама, тако се и на крају сваке гозбе код нас мора наћи торта. Ова слатка чудеса вуку корене од средине 19. века. Нама данас те торте изгледају просто углавном су биле прављене од млека, јаја, масти и шећера.

Откриће прашка за пециво у многоме је помогло у развоју торти као и у лакшој контроли печења. До данас торте су доста еволуирале тако да имамо торти разних укус, надева и филова.
Неке од најпознатијих торти које се праве у Србији су Васина, добош, застава, плазма, реформа и друге.

Торте су данас јако популарне и има их на свим прославама па тако имамо, младеначку, рођенданску, славску и др.

Данас ћу вам открити рецепт за торту бели облак која се  у мојој породици прави већ дуги низ година.
Састојци за кору :
- 1 јаје
- 10 кашика шећера
- 2 дл млека
- 16 кашика брашна
- 1 прашак за пециво
- сок од једног лимуна за премазивање коре

За фил :
-200 гр маргарина
- 2 пудинга од ваниле
-100 гр шећера у праху
- 800 мл млека
- 200 гр кристал шећера

Припрема
Од наведених састојака за кору умутите смесу и разлите у округли плех који сте добро подмазали.

 Кору пеците на 220 степени око пола сата и кад добро порумени смањите температуру за  100 степени и оставите још неких 15 минута. Када се кора испекла извадите из плеха и поделите је на два дела а када се охлади премажите соком од једног лимуна.


Када сте испекли коре оставите их да се добро охладе. За то време можете да направите фил.
Скувајте пудинг од две кесице праха, 800 мл млека и 200 грама кристал шећера и добро охладите. Умутите пенасто маргарин са 100 гр шећера у праху  и у њега додајте охлађен пудинг. 

Нанесите целокупан фил на једну кору и прекрите са другом, декоришите по жељи.





Коментари

Популарни постови са овог блога

О селу и четничкој гибаници са песникињом Љиљаном Браловић

Прва у низу причи о људима који доприносе развоју села биће баш о Љиљани Браловић. Песникињи која промовише село кроз један од најлепших могућих начина а то је писана реч. Љиљана је доказ да на селу има и те како образованих, мудрих, талентованих људи.  Упознајте ову дивну жену и прочитајте шта она има да каже о себи и свом селу, Љиљана Браловић, рођена 19. 11. 1966. године у Чачку. Живи у подцувоборском селу Прањани, међу шљивицима и облацима, спотиче се о месечину, болује ране својих сељака и тугује за изумирањем села. Поезију пише од гимназијских дана. Објавила je до сада десет књига, од тога седам збирки поезије, једну књигу дечјих драма и књигу приповедака. Осим тога пише сатиру   и драме. Две монодраме ,, Кад умрех ономад,, и ,,Улица црвениг вењера,, постављене су на сцену и више пута игране у неколико градова у Србији. Заступљена у више зборника, антологија и књижевних часописа ( штампаних и електронских). Песме су јој превођене на пољски...

Priča o pogači

Kao što je tradicija kod Srba da se gosti dočekuju sa pogačom tako i ja vas docekujem na ovaj blog sa jednim postom o pogači i jednim receptom. Pogača je mnogo više nego obična hrana ona je jedan simbol. Simbol pravoslavlja, toplog doma, sećanje na svoje bake i majke. Kada se rodimo mesi se pogača i prati nas kroz ceo zivota za krsnu slavu se lomi slavska pogača, na kumstvo se nosi kumova pogača, kada se bratimimo. Ona je tu u svim bitnim dogadjajima našeg života ali i svakodnevno kada se radi na poljima kad ocekujemo neke drage goste. Pogača je tu da bude simbol zajedništva koji se deli na sve i kao svako parče pogače svaki član porodice i prijatelja je jedno parče koji sačinjavaju ŽIVOT. Verovatno se i pitate kako napraviti pogaču za sve vas koji se jos niste oprobali u mešenju pogače, evo jednog recepta  probajte nije teško . Recept: Sastojci koji su vam potrebni: - Brašno T-500 500gr do 800gr -Mleko 500ml - 2 kafene kašike soli -1 kafena kašika šećera -pola ko...

Prženi sir i seoska zima

Zima je poznata kao omiljeno godišnje doba mnogih, mada ona na selu i ako ume da bude prelepa na slikama može biti jako teška i duga. Dok gledamo užarena drva kako pucketaju u kaminu obično se setimo i  višestanog spremanja drva i svega onoga što prethodi zimskom periodu.   Mnoga sela tokom zime ostaju zavejana i neprohodna, škole ne rade i po nekoliko dana. Odlazak kod doktora je samo kada su hitni slučajevi u pitanju. Većina seljana pred zimu sve svoje obaveze usmerava ka pripremi za predstojeći hladan period. Dok muškarci spremaju ogrev žene su zadužene za spremanje zimnice i zimskih djakonija. Sprema se turšija, ajvar, pindjur, ljutenica, cvekla, razne salate, kiseli krastavci, žene na selu su vrlo domišljate kad je zimnica u pitanju. Zima pored svojih poteškoća donosi i pregršt blagodati. Tada se odmara od sezone sumiraju se utisci, proslavljaju slave i pripremaju planovi za budući period. Tada imamo više vremena za sebe pa se veče često provodi kod komšija gde...