Пређи на главни садржај

Домаћа резанца за супу!

Супа датира још из 18. века мада поједини гастрономи тврде да је она стара колико и само кување. Било како било она се одржала на јеловнику до данашњих дана и у свако дневној је употреби. Углавном се конзумира пре главног јела, окрепљујућа је и сварљива .

За колевку супе сматра се Француска. Неке од данас нај познатијих супа потекле су баш из француске. Углавном се спрема кувањем меса уз додатак разног поврћа и зачина. Углавном је зачињена са резанцима или кнедлама.

Не тако давно резанци су се ручно развијали и свака домаћица је правила сопствене тестенине. Касније је свака кућа имала машиницу за прављење резанаца а данас већином купујемо индустријске производе.

Да би отргао од заборава  ручно прављење резанаца  преносим вам рецепт како се то у мојој породици радило.

Састојци :
-5 јаја
-500 гр брашна

Припрема:
Брашно сипајте на радну површину направите удубљење и ту разбијте јаја.

Затим јаја мутите виљушком и констсантно додавајући по мало брашна.


Када утрошите сво брашно требало би да добијете тврдо тесто које треба да месите још неких десетак минута до се све лепо не сједини.

Прекријете крпом и оставите да се одмори тесто десет минута. Када се тесто одморило оклагијим  растањити тесто што је више могуће. Затим тесто обавијати око оклагије и од средине ка споља лаганим покретима развлачити тесто ка споља водећи рачуна се не поцепа тесто.

Када сте растањили тесто  савијте око оклагије пресеците по дужини извуцуте оклагију и затим уролајте крај који је до вас на унутра.


Затим оштрим ножем сећи што је тање могуће, растресати тестенину на крпу и оставити да се осуши.



Коментари

Популарни постови са овог блога

О селу и четничкој гибаници са песникињом Љиљаном Браловић

Прва у низу причи о људима који доприносе развоју села биће баш о Љиљани Браловић. Песникињи која промовише село кроз један од најлепших могућих начина а то је писана реч. Љиљана је доказ да на селу има и те како образованих, мудрих, талентованих људи.  Упознајте ову дивну жену и прочитајте шта она има да каже о себи и свом селу, Љиљана Браловић, рођена 19. 11. 1966. године у Чачку. Живи у подцувоборском селу Прањани, међу шљивицима и облацима, спотиче се о месечину, болује ране својих сељака и тугује за изумирањем села. Поезију пише од гимназијских дана. Објавила je до сада десет књига, од тога седам збирки поезије, једну књигу дечјих драма и књигу приповедака. Осим тога пише сатиру   и драме. Две монодраме ,, Кад умрех ономад,, и ,,Улица црвениг вењера,, постављене су на сцену и више пута игране у неколико градова у Србији. Заступљена у више зборника, антологија и књижевних часописа ( штампаних и електронских). Песме су јој превођене на пољски...

Priča o pogači

Kao što je tradicija kod Srba da se gosti dočekuju sa pogačom tako i ja vas docekujem na ovaj blog sa jednim postom o pogači i jednim receptom. Pogača je mnogo više nego obična hrana ona je jedan simbol. Simbol pravoslavlja, toplog doma, sećanje na svoje bake i majke. Kada se rodimo mesi se pogača i prati nas kroz ceo zivota za krsnu slavu se lomi slavska pogača, na kumstvo se nosi kumova pogača, kada se bratimimo. Ona je tu u svim bitnim dogadjajima našeg života ali i svakodnevno kada se radi na poljima kad ocekujemo neke drage goste. Pogača je tu da bude simbol zajedništva koji se deli na sve i kao svako parče pogače svaki član porodice i prijatelja je jedno parče koji sačinjavaju ŽIVOT. Verovatno se i pitate kako napraviti pogaču za sve vas koji se jos niste oprobali u mešenju pogače, evo jednog recepta  probajte nije teško . Recept: Sastojci koji su vam potrebni: - Brašno T-500 500gr do 800gr -Mleko 500ml - 2 kafene kašike soli -1 kafena kašika šećera -pola ko...

Prženi sir i seoska zima

Zima je poznata kao omiljeno godišnje doba mnogih, mada ona na selu i ako ume da bude prelepa na slikama može biti jako teška i duga. Dok gledamo užarena drva kako pucketaju u kaminu obično se setimo i  višestanog spremanja drva i svega onoga što prethodi zimskom periodu.   Mnoga sela tokom zime ostaju zavejana i neprohodna, škole ne rade i po nekoliko dana. Odlazak kod doktora je samo kada su hitni slučajevi u pitanju. Većina seljana pred zimu sve svoje obaveze usmerava ka pripremi za predstojeći hladan period. Dok muškarci spremaju ogrev žene su zadužene za spremanje zimnice i zimskih djakonija. Sprema se turšija, ajvar, pindjur, ljutenica, cvekla, razne salate, kiseli krastavci, žene na selu su vrlo domišljate kad je zimnica u pitanju. Zima pored svojih poteškoća donosi i pregršt blagodati. Tada se odmara od sezone sumiraju se utisci, proslavljaju slave i pripremaju planovi za budući period. Tada imamo više vremena za sebe pa se veče često provodi kod komšija gde...