seloivarjaca

Супа датира још из 18. века мада поједини гастрономи тврде да је она стара колико и само кување. Било како било она се одржала на јеловнику до данашњих дана и у свако дневној је употреби. Углавном се конзумира пре главног јела, окрепљујућа је и сварљива . За колевку супе сматра се Француска. Неке од данас нај познатијих супа потекле су баш из француске. Углавном се спрема кувањем меса уз додатак разног поврћа и зачина. Углавном је зачињена са резанцима или кнедлама. Не тако давно резанци су се ручно развијали и свака домаћица је правила сопствене тестенине. Касније је свака кућа имала машиницу за прављење резанаца а данас већином купујемо индустријске производе. Да би отргао од заборава  ручно прављење резанаца  преносим вам рецепт како се то у мојој породици радило. Састојци : -5 јаја -500 гр брашна Припрема: Брашно сипајте на радну површину направите удубљење и ту разбијте јаја. Затим јаја мутите виљушком и констсантно додавајући по мало брашна. Када...

Прва у низу причи о људима који доприносе развоју села биће баш о Љиљани Браловић. Песникињи која промовише село кроз један од најлепших могућих начина а то је писана реч. Љиљана је доказ да на селу има и те како образованих, мудрих, талентованих људи.  Упознајте ову дивну жену и прочитајте шта она има да каже о себи и свом селу, Љиљана Браловић, рођена 19. 11. 1966. године у Чачку. Живи у подцувоборском селу Прањани, међу шљивицима и облацима, спотиче се о месечину, болује ране својих сељака и тугује за изумирањем села. Поезију пише од гимназијских дана. Објавила je до сада десет књига, од тога седам збирки поезије, једну књигу дечјих драма и књигу приповедака. Осим тога пише сатиру   и драме. Две монодраме ,, Кад умрех ономад,, и ,,Улица црвениг вењера,, постављене су на сцену и више пута игране у неколико градова у Србији. Заступљена у више зборника, антологија и књижевних часописа ( штампаних и електронских). Песме су јој превођене на пољски...

У сеоској средини живот зна некада да буде јако тежак. Изударани свим животним недаћама, лошим родом, слабом годином, сушним периодом, лошом ценом, сељак често уме да клоне духом. Али чак и тад када је тешко увек треба знати да долазе бољи дани. После суше дође киша, ако не роди кукуруз родиће пшеница увек има нека опција. У таквим ситуацијама потребно је да човек има доброг пријатеља јер сваки проблем је мањи када се бар повериш неком. У данашњим временима све је већа отуђеност људи, народ је све тежи. Али свако од нас има неког са ким може поделити све и радост и тугу.Често се прави пријатељи саставни део породице. И свако од нас има нешто што га асоцира на свог пријатеља. Мене управо овај колач са лимуном подсећа на мог најбољег пријатеља, на наше студентске дане и његову мајку која нам је петком аутобусом слала овај колач. Чак и данас када смо завршили са студијама,  када се најавим да долазим код њега увек ме сачека пријатељски загрљај, топлина његовог дома која ...