Пређи на главни садржај

Постови

Бели облак торта!

Као што је погача традиционално присутна на нашим трпезама, тако се и на крају сваке гозбе код нас мора наћи торта. Ова слатка чудеса вуку корене од средине 19. века. Нама данас те торте изгледају просто углавном су биле прављене од млека, јаја, масти и шећера. Откриће прашка за пециво у многоме је помогло у развоју торти као и у лакшој контроли печења. До данас торте су доста еволуирале тако да имамо торти разних укус, надева и филова. Неке од најпознатијих торти које се праве у Србији су Васина, добош, застава, плазма, реформа и друге. Торте су данас јако популарне и има их на свим прославама па тако имамо, младеначку, рођенданску, славску и др. Данас ћу вам открити рецепт за торту бели облак која се  у мојој породици прави већ дуги низ година. Састојци за кору : - 1 јаје - 10 кашика шећера - 2 дл млека - 16 кашика брашна - 1 прашак за пециво - сок од једног лимуна за премазивање коре За фил : -200 гр маргарина - 2 пудинга од ваниле -100 гр шећера у праху ...
Недавни постови

Домаћа резанца за супу!

Супа датира још из 18. века мада поједини гастрономи тврде да је она стара колико и само кување. Било како било она се одржала на јеловнику до данашњих дана и у свако дневној је употреби. Углавном се конзумира пре главног јела, окрепљујућа је и сварљива . За колевку супе сматра се Француска. Неке од данас нај познатијих супа потекле су баш из француске. Углавном се спрема кувањем меса уз додатак разног поврћа и зачина. Углавном је зачињена са резанцима или кнедлама. Не тако давно резанци су се ручно развијали и свака домаћица је правила сопствене тестенине. Касније је свака кућа имала машиницу за прављење резанаца а данас већином купујемо индустријске производе. Да би отргао од заборава  ручно прављење резанаца  преносим вам рецепт како се то у мојој породици радило. Састојци : -5 јаја -500 гр брашна Припрема: Брашно сипајте на радну површину направите удубљење и ту разбијте јаја. Затим јаја мутите виљушком и констсантно додавајући по мало брашна. Када...

О селу и четничкој гибаници са песникињом Љиљаном Браловић

Прва у низу причи о људима који доприносе развоју села биће баш о Љиљани Браловић. Песникињи која промовише село кроз један од најлепших могућих начина а то је писана реч. Љиљана је доказ да на селу има и те како образованих, мудрих, талентованих људи.  Упознајте ову дивну жену и прочитајте шта она има да каже о себи и свом селу, Љиљана Браловић, рођена 19. 11. 1966. године у Чачку. Живи у подцувоборском селу Прањани, међу шљивицима и облацима, спотиче се о месечину, болује ране својих сељака и тугује за изумирањем села. Поезију пише од гимназијских дана. Објавила je до сада десет књига, од тога седам збирки поезије, једну књигу дечјих драма и књигу приповедака. Осим тога пише сатиру   и драме. Две монодраме ,, Кад умрех ономад,, и ,,Улица црвениг вењера,, постављене су на сцену и више пута игране у неколико градова у Србији. Заступљена у више зборника, антологија и књижевних часописа ( штампаних и електронских). Песме су јој превођене на пољски...